| |
Erik Truffaz & Dvojac bez kormilara
Dom omladine Beograda
14. Decembar 2009.
|
17. decembar 2009.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Dvojac, koji je u ponedeljak napunio salu Amerikana (ex Pogon) u Domu omladine nije ostavio utisak skupine koja "plovi" bez kormilara. Verovatno bi prema ostalim učesnicima celog performansa bilo nepravedno reći da je vodeću ulogu preuzeo upravo Erik Truffaz, ali francuski džezer je svakako bio "mamac" koncerta koji je vredelo odslušati.
Van ritualnog pravila da na kulturne događaje pristižu barem sat kasnije, ljudi su se na drugom spratu Doma omladine okupili već oko 21h (za kada je početak bio zakazan). Dvojac bez kormilara je započeo veče low tempom kombinujući elemente jazza, duba i rocka uz pratnju ambijentalnih, elektronskih matrica. Muziku je od samog početka ilustrovala i video instalacija odabranih, grafički obrađenih sekvenci iz Godard-ovog filma "Do poslednjeg daha", kao i onog što se u trenutku dešavalao na sceni. Da je u publici bilo više od dva reda sedećih mesta, atmosfera bi najviše bila nalik pozorišnoj - pažljivo slušanje, gledanje i glasne ovacije između činova.
Improvizacija kojom je dominirao "dijalog" dva duvača - Dušana Petrovića (saksofon) i Erika Truffaza (truba), gde su se muzički nadovezivali jedan na drugog, izazvala je najveće oduševljenje među prisutnim ljubiteljima džeza. Osim Dušana Petrovića (duvački instrumenti) i Borisa Mladenovića (gitara i elektronika), dvojac je na sceni imao i podršku Feđe Frenklina (bubanj) i DJ-a Uroša Petkovića zaslužnog za svojevrsan prostorno-muzički vremeplov semplovanjem balkanskog folklora, drum’n’bassa, afričke muzičke tradicije i klasike. Pesma koju je Dušan Petrović najavio kao omaž hip-hopu je priča za sebe. Muzički pravaci koji teoretski deluju nespojivo, u rukama majstora postaju slušljiva, integrisana celina. Dvojac bez kormilara i Erik Truffaz su, u tom smislu, održali čas muzičke gastronomije. Osim sviračkih improvizacija, zanimljivo je bilo čuti kako se od udaračkih i duvačkih minijatura na licu mesta prave semplovi, a onda koriste u nastavku izvođenja, što je za Dvojac karakteristično.
Na zahtev publike i bez mnogo oklevanja izvođača, poslednji u nizu ovogodišnjih Border Line Sessions koncerata, produžen je desetominutnim bisom. Sudeći po zanemarljivo malom broju onih koji su požurili po kapute pre bisa, za French Connection bi se moglo reći da je serijal koncerata u kom beograđani bezrezervno uživaju i koji ne bi bilo loše nastaviti i u 2010.godini.
Fotografije sa koncerta
tekst - dušica kovač
Fotografije - nebojša mićković
|
|
|
|
